’’Ho-ho-ho!’’. Ništa. Nakašljavanje. ’’Ho-ho-ho!’’. Opet ništa. ’’Kažem: HO-HO-HO!’’

’’Šupičkumateritnu, šta se dereš, koji krasni?!’’

’’Pa, dobro jutro, uspavana lepotice!’’

’’Kakvo crno dobro, glava mi je kao tehnodrom! Ko me terao da pijem onu vodku, k’o koktel sone kiseline i trolovog izbljuvka da sam popila... Auuuuu, što ovde ima toliko svetla? Gasi, bre to čudo, ne znam ni gde mi je levo, a ne gde mi je lična karta!’’

’’Što volim to postpraznicno raspoloženje prvog januara! To što ti atakuje na vid je sneg od čiju se belinu odbijaju rani zraci umilnog zimskog sunc...’’

’’Odjebi, matori, muka mi je i bez te tvoje bljuzgave patetike.Atakovaću ti ovom pikslom u glavu ako nastaviš da urlaš! Čekaj malo, pa ti.... Jao, ko te je poslao ovde? Da li ti ja ličim na neko dete kome treba Deda Mrazov ko zna koji po redu klon da ga budi u cik zore?!’’

’’Nije cik zore, dva popodne je i ja nisam kl...’’

’’Nisi valjda onaj perverzni magarac od sinoć što je Maji gurao... E, bratac, da ti objasnim nešto: ja nisam ona, ni trezna ni mamurna i ne znam kako si stigao do ovde, ne znam ni ja kako sam stigla do ovde i sjaši mi sa kičme i meni očajnički treba kafa.’’

’’Jesi li završila? E, tako. Zar je tako teško poverovati da sam ja stvarno Deda Mraz?’’

’’E, dobro, možda bih u to poverovala sinoć, ali sam sad koliko-toliko pri svesti.’’

’’Ah, i to tako ograničenoj. Pa, zaboga, dete, pogledaj me i uveri se.’’

’’Deca možda i mogu da gledaju prvog januara, ali ja neću moći da progledam do Bogojavljenja, očigledno. Ček’ malo, bar da se pridignem kad te psujem....Uh, ovo je bilo prebrzo!’’

’’Hoćeš da ti dam malo rasola? Imam ga negde u dzaku, nekom dedi propao kupus ove zime.’’

’’Auuuu, ja više ni alkohol za dezinfekciju neću da omirišem!’’

’’Ah, konačno... Taman pomislih da za tebe nema nade.’’

’’E, tu si u pravu. Daj, bre, zar stvarno misliš da ću da ti poverujem?! Dobro, sve je to kul i ja te potuno razumem. Idu izbori, verovatno imaš ženu i malu nejač kući, treba ih prehraniti, vrbovala te neka stranka. Sudeću po ideji, verovatno je LDP. Oke, matori, daj mi te letke, listiće, čokolade, guz papire sa predsednikovom slikom, šta god da imaš tu i čisti se odavde!’’

’’Ma, kakva politička partija?! E, dosta mi je ovih sranja više! Ti si dvesta šesta od jutros.’’

’’E, konačno predjosmo na ti.’’

’’Zajebi me sa sarkazmom! Samo mi još ti fališ!’’

’’Čekaj, matori, ja sam ovde ta koja treba da zvuči ogorčeno. Kako si se uopšte stvorio ovde?’’

’’Pa, kroz dimnjak, naravno.’’

’’Kroz šta? Ja nem...’’

’’Nemaš dimnjak! Verao sam se do sedmog sprata stepenicama i secao ovaj glupavi džak! I, ne, ne radi lift, ponovo! Zašto neko nije poželeo da se ta prastara šklopocija popravi, nego je poželeo štene nemačkog ovčara?! To malo govance mi je progrizlo dzak na pet mesta, jurio sam plišane medvediće i seksi igračke niz celu zgradu bar deset puta!’’

’’Pa, stani malo, Deda, gde su ti irvasi?’’

’’Ta sebična gamad su mi juče objavila generalni štrajk! Kažu da ih ne plaćam redovno. Naravno, kad nemam odakle. Oni idioti iz Koka-kole su počeli da se lože na ljudske organe i bele medvede, više im nisam zanimljiv! Kažu da je novogodišnjim reklamama sa mnom zabrinjavajuće opala gledanost.’’

’’Ovaj...to....to je bila sarkastična šala...Dobro. Ova godina polako izmiče kontroli i to bi bio novi rekord. Ludnica je do sad počinjala polovinom januara.’’

’’E, sinko, meni je ludnica ceo radni staž! Lepo sam trebao da poslušam dragog mi tatka i da se bacim na žigolovanje. Suština je ista, ali je bar zadovoljstvo obostrano, a i kinta je sigurnija.’’

’’Da, verovatno. Mada, i tu ima pliša i seksi igračaka, ali nema dzakova i....čekaj malo! Šta ja pričam? Ne, ne, bolje pitanje-sa kime ja pričam?! U sobi mi je Deda Mraz na ivici nervnog sloma, mene opasno boli glava... Šta li su mi sinoć stavljali u onu prokletu vodku?’’

’’Kad smo kod stavljanja...Ne gledaj me tako, nema ništa od žigolovanja! Mogla bi da pristaviš za jednu kafu, od jutros nisam ni jednu popio, a i baci mi te pljuge, da se iskuliram malo.’’

’’Ma, da, sad ću i crnca iz ormara da izvadim, sa sve palminim listom, da te hladi!’’

’’ Usput, izvadi i tu sirotu devojku odatle, bacala je peglu po celoj garderobi, ugušiće se tamo unutra.’’

’’Ma, ko je je...Ne, ne želim da znam. Dobro, Deda, evo kafa, evo ti poslednja...rekoh, POSLEDNjA pljuga. Sad ti meni lepo reci šta si mi doneo?’’

’’Ti očekuješ da ti ja sad poklonim nešto? Do malopre nisi verovala ni da postojim!’’

’’Ne verujem i dalje, nikad i nisam. Od dva Deda Mraza koja sam videla u životu, jedan je imao ućebanu bradu predsednika stanara zgrade u kojoj sam živela, a drugi je zaudarao na prepečenu šljivovicu, opasno slično ćaletovom kolegi sa posla. Ne krivim ga, u ono vreme su bile slabe plate po državnim firmama. Poenta priče je da nije prolazilo ni tad, neće ni sad. Nego, šta znam, ako ću već psihijatru da prepričam ovaj razgovor, bar da imam i dokaz da sam luda.’’

’’Kad ideš već kod psihijatra, zakaži i mojoj ženi. Ludača mi uporno potapa gaće u omekšivač, i ako zna da od njega dobijam opasan osip koji još opasnije svrbi!’’

’’U redu, ovo zaista nisam morala da čujem. Pre nego što nastavim da razmišljam o osipu i mestu istog, vrati se na temu.’’

’’Šta hoćeš? Da ti izvadim iz džaka kesicu instant pameti?! Pa, sedi, devojko i uči! Neće taj fakultet sam da se završi. Nemaš ti te pare kojima ćeš da ga platiš. Kad smo već kod para, nemam ni onih tvojih deset hiljada eura, oni kreteni iz Koka-kole o kojima sam ti pričao kasne sa isplatom doprinosa, kao i uvek. Koliko sam im podizao prodaju onim zajapurenim obrazima, treba da me...’’

’’Koka-kola? Hoćeš? Mislim da ima još nešto što je izbeglo smrt u bambusu...’’

’’M’rš! Slušaš li ti mene uopšte?’’

’’E, vidiš, to je pitanje koje mi mozak upravo postavlja. Odgovoriću vam obojici u isto vreme: ne, nisam sposobna da pratim više stvari istovremeno.’’

’’Koje stvari, pa sad?!’’

’’Pa, vidiš, trenutno pratim putanju vodke i nekakvih ćevapa uz moj gastro-vaskularni trakt. Mislim da hoće da izadju napolje, tako da ću se verovatno uskoro zagrliti sa keramičkim prijateljem u kupatilu. Njemu nisam čestitala Novu. Kad smo kod toga, ne znam ni da li sam je čestitala nekome. Sad ću da pošaljem...Pu, nakršim se i ovoj glupavoj mreži majke krasne!’’

’’Oke, odoh ja odavde! Hvala za ovu splačinu koju nazivaš kafom, ali, u kakvom si stanju, dobro da sam i to dobio, s obzirom šta sam mogao. Evo ti i pakla pljuga, a ovaj boks ću da zadržim za sebe. Onom Zemuncu neko pod hitno mora da objasni da su devedesete prošle i da mu ja nisam diler cigareta! Mada, ako sa svaka sledeća mušterija bude kao ti, ozbiljno ću da razmislim o tom poslu. Ti si izgubljen slučaj.’’

’’To mi i psihijatar stalno govori, ali i dalje mi uzima kintu, majku mu...’’

’’On radi u državnoj ustanovi.’’

’’Svejedno, to su opet naše pare, jer se oni finansiraju iz fondova koji se pune porezom koje se uzima od naših plata i pri... U, jebo te, pa ja znam za ispit! Ovo je čudo! Hvala ti, plodu mog mamurluka!’’

’’Bla, bla, truć! Dobro, ja ću da se vratim kako sam i uš’o, a ti se vrati odakle si izašla i spavaj. Kad se probudiš, stvarno izvadi onu pijanu drugaricu iz ormara i spremi pare za hemijsko ćišćenje, nisi jedina kojoj stomačni sadržaj hoće da izadje napolje...više puta.’’