Phoenix

Zelim da ti kazem nesto vise od "dve reci" . To je lako reci, jos lakce slagati, a ja ne volim da ih govorim tako olako, mada znam da mozes da ih cujes i kada ih odcutim. Zelim da ti kazem da volim ono sto sam sa tobom. Volim osmeh koji mi lepis na lice i ne dozvoljavas da ga skinem kad god si tu. Ne volim kad odes. Znas ono kad te samo gledam i cutim, a ti me pitas da li mi je dosadno? Cutim jer tada pozelim da se sa svim svojim koferima uselim u taj trenutak i da u njega pobodem zastavicu. Nisam hladna. Ja sam samo onaj tip osobe koja ne samo da krije svoje emocije, vec ih zakljuca, stavi katanac, sifru i alarm za slucaj da neko proba da se prisunja, pa sve to lepo nabije u najprasnjaviju kutiju koju ima i sutne ne gledajuci gde ce pasti. Od kada si ti tu, morala sam da se suocim sa mojom kutijom. Nije da sam je ja trazila. Taj mali skot se dogegao do mene ko zna odakle, fino se raspakovao i zasuo me celi msvojim sadrzajem, odjednom. Ne zalim se. Lepo mi je u svom tom neredu. Mozda cu ovog puta baciti kutiju. Mada, ne znam ja u ovome da se ponasam, novo je za mene. Neko mi je jednom, odlazeci, rekao da ne mogu ocekivati od ljudi da mi citaju misli i da ponekad moram reci na glas ono sto osecam, inace ce me videti kao hladnu i potraziti toplije krajeve. I, evo, sada sam prvi put osetila da treba da se potrudim, da je vredno truda. Sve sam bolja u tome, nekako mi postaje spontano. Ipak, ako preterujem, izvini. Iako se do ramena brckam u svemu sto sam zakljucavala sve ovo vreme, trudim se da mi glava ostane van. Znas, patim od toga da svemu dajem smisao. To je nesto kao stecena devijacija, nekakav tik. Opterecujuce je, jer onda sitnice prestaju da budu sitne, detalji su neonski uocljivi, a ja obicno ostajem razocarana onim sto vidim ili bar mislim da vidim, jer takva razmisljanaj imaju vrlo malo dodirnih tacaka sa stvarnoscu. Mahom se sve zasniva na principu " sta bi bilo kad bi bilo" . Zato ovog puta bezim od toga kolik one noge nose. Ne trazim smisao, osecam ga i to mi je dovoljno. Makar to bio samo moj smisao i samo moj osecaj. Shvatila sam koliko je lepo imati nekog ko ti prikiva osmeh na lice onda kada mislis da nemas snage za njega i koliko tada reci, makar i te dve, zapravo malo znace. One same su male.

Ma koliko svako od nas govorio da mu nije bitno sta drugi misle o njemu, ovolika kolicina grimasi na nasim licima to ostro demantuje. To je jedna od onih stvari koje nikada ne zelimo da priznamo sebi, ali smo je i te kako svesni. Svo poricanje i opravdanja na stranu, cinjenica je da znamo da, kada zakljucamo vrata stana sa druge strane i zakoracimo na onu svetlost koja nas izaziva svojom neumoljivom ostrinom, spontano na nase lice prilepljujemo lice osobe koja ce se umesto nas smeskati taj dan. Ipak, da li glumimo? Da li je zaista nemoguce da se u jednoj osobi nalazi vise tih " stvari " , a da se to ne naziva sizofrenijom? Verovatnije je da je svaki covek kombinacija svih mogucih grimasa i osecanja poznatih svesti, pa samo bira koja ce i kada ugledati svetlost dana. Stvar je izbora koje cemo odbaciti kao nepotrebne i nepodobne. Nekada je lakse odglumiti osmeh i zameniti ga grimasom, nego reci " ne, nisam dobro" . Mada, nekad se umoris. Desi se da taj lepak kojim lepis lice za svoje lice popusti, grimasa pocne da se guzva, odlepljuje na krajevima i da spada. u nekoj drugoj situaciji bi brze- bolje posegao da je vratis na mesto, ali si ovoga puta umoran. Sada je pustis da se odlepi i padne, onda je zgazis sa zgaravanjem kao da gazis bubasvabu i kazes " evo, ovo sam ja" . Vise ti nije bitno da li preziru, drhte ili se gnusaju tvog lica, jer si sada slobodan. Svi imamo teorije o tome sta nam je potrebno da bismo bili ispunjeni ljudi. Ne treba nam ni mir u svetu, ni vise para ni bolji posao. Treba nam mir sa sobom. Ja sam to probala i uspelo je. Kada si pomiren sa sobom, lakse razumes druge i njihove postupke. Kada kazes ono sto stvarno mislis i na nacin na koji ga mislis, lakse cujes drugu stranu. Ne moze se svako nositi sa tim, nekima je lakse d te proglase promasenim i da odu. Ono sto je sada lakse je to sto ne brines zbog njihovog odlaska. U tom tvom novom svetu ima mesta samo za one koji su dovoljno hrabri da budu u njemu.